Јасна Софија Косановић: Када одеш


(Провинцијалка)

Не вјерујем ноћас

теби измишљеној од мојих маштања

Проклета нека је свака мисао која ме теби води

љубим ти бијеле руке

небо звијезде оковале

Блуднице моја очи ти сјаје

радо би те повео у рај

смијеши се говорио сам ти лагано

као што вјетар лагано пирка

поигравао се са твојим врелим дахом

љубио усне миришљаве

Продиреш ми у срце

рукама грабим чедност твоју

звијезде се радују

у даљини пјетлови већ пјевају јутарњу

бојим се када одеш

– Шта ћу бити без тебе?

смијех са твојих усана

ватра ме обузима горе ми прса, слане сузе,

облиле ми лице

Уснио сам те свјестан да моја си ти

Разголићених груди, тепаш ми блуднице моја

-чежња си моја

мирис твога тијела, остаје у трагу ноћи

невидљива у мојој зјеници ока остајеш…

-Када одеш

хладни извори потеће

руке остају празне

само мисли моје као да биљеже

твоју силуету

хватам десном руком једну страну

твоје вјенчанице

умивен сузама

проклет од времена

човјек издајица мисли и жеља

као чешња мреже прелипличем

као паукову мрежу желим да те заробим

Свитање, зора се буди

зеленилом мириса расцвјеталог љубичанственог јоргована

додирујем цвијетове, љубим мишљу траг твој

у времену…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s