Саша Мићковић – ЊЕГОШВА ОДИСЕЈА


37132279_1057876781035609_5357318123701665792_n.jpg

Петар је искра и лик сам тај зато,
Већ урамио – нек’ се диве људи.
Горским вијенцем ослепеле буди,
Јер мудрољубље његово је злато!
.
Ја сам Његоша овенчао славом,
И поставио споменик на тргу,
Нека ублажи утопљену тугу,
Јер је опево страдалнике стравом!
.
Запалио сам буктињу над бистом,
Да му жаруља небеса обасја,
И здере таму кроз времена пасја,
.
А Његош лебди над Србијом истом;
Давно би патња – данас бол осматра,
Док надолази нова пошаст – затра!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s