Драган Симовић: Иза ветрова и тишине


Једна љубав,

 сетана,

из једног живота

минулог давно,

тихо се прикрада

 пољем од месечине;

у ноћи кад багрем

 бео цвате,

и кад сред поља

 певају девојке!

 Негде далеко

про вилин-горја,

подно неба од пурпура,

 умилно и сетно

певају девојке.

Певају девојке

 низ поље широко,

у ноћи кад багрем

бео цвате!

Једна љубав,

дивотна,

 шира од ноћи

 и дубља од сна,

ноћас ми душу

сетну милује,

и шапуће тајне

 уснулих светова;

далеко некамо,

 и још даље,

 про обзорја,

 и про зорја,

 иза ветрова

 и тишине.

Иза ветрова

 и тишине!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s