(Циклус пјесама Провинцијалка)

Наранџаста светиљка,

у вртлогу вјетра љубим ти уздахе

највољеније моје биће

Утишај ми ову музику

тугу ми срцу лама

Као да ће бити још младости

да ти љубим стрепњу, на рамену да ми спаваш.

Волим те истим оним жаром

свјетлосна даљина

да ти по тој боји пишем

Шта сам и гдје сам?

Без тебе

вјечна помрачина

Што ћутим као жути сунцокрет у пољу жита,

Не могу без твог њежног додира

даље да идем сам

Без љубави нико и ништа

старост ми шири руке

А могу да те љубим одавде па до вјечности

Твоју младост,

за мене рај

мирис тамјана

свијеће и њихов сјај

Тама наше собе

зашуштала као црвено вино сатенска постеља

Још ову ноћ љубих те жаром

на груди своје привијам те

Прећемо ријеку, јаз година,

ти си моје благо,

Твоја млада узаврела крв тијелом ми шара

као вир срце моје те у себе прима

Љепото моја принцезо из бајке

Манголија процвјетала, а ти моја љубав,

модрином нестварних зјена,

срећо не криви ме

и ако сам старац,

ја живим у свијету који не познаје годишња доба