НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Да сам рођен у срећном и богатом свету, у срећној и богатој породици, тада бих чинио неупоредиво више за све оне који су ми мили и драги, за све пријатеље и ближње, за све који су од рода и племена мојега.

Чинио бих, истовремено, и духовна и материјална дела; поклањао бих много више и љубави и материјалних добара; гледао бих да свакога учиним радосним и срећним; да свакога избавим патњи, мука и невоља, те да ме сви само по доброти и милосрђу памте.

Да сам… али, нисам!

Сиромаштво ми бејаше претешко као топљенику воденични камен око врата.

Ма колико умно, душевно и духовно били јаки и здрави, сиромаштво ће нас увек вући назад и надоле, разбољевати и сатирати, чинити јадним, очајним и немоћним.

И, да будем изричит и јасан до краја: сиромаштво зна да буде мучније, болније и теже од болести.

Сиромах човек, све и да свим силама хоће, не може да сачува здравље.

Због сиромаштва нисам учинио ни десети део од онога што бих иначе могао (и што сам искрено, срцем и душом желео!), само да ме сиромаштво није верно пратило на свим путевима и стазама, на сваком искораку и кроку кроз мрачне лавиринте и тамне вилајете овог бездушног, безличног, суморног и суровог света.

Зато дан и ноћ молим Творца и Васељену, Богове и Богиње, да ме у следећем животном току створе у срећном и богатом свету, у срећној и богатој породици, како бих све оне које срцем и душом љубим, који су ми мили и драги, који су од рода, племена и јата мојега, да све њих знане и незнане даривам и духовним и материјалним даровима, да свима поклањам и дајем – „капом и шаком“! – не гледајући шта сам коме и колико дао.