Радмила Бојић: Ка дому се окрећем…


Рађевина…  Бела Црква…  Ујчевина…  Мајчица  Снаја Милица ватру дома одржава, мужа Милутина рукама је и Душом загрлила… ❤ дом у којем сам расла рајске песме певајући. Трава на којој су нас децу прво научили коло да играмо, па тек онда да ходамо. Ујаци моји, Драгомир и Србољуб Марковић, кичме праве ко стрела ногом земљу ни додиривали нису коло кад поведу… уз звиждук који се шљивиком проносио…И 🍒 сад га чујем… Тако знам ка дому да се окренем где год да сам залутала… колико год се замрачили видици и ма какве обмане срце замаглиле… . Хеј, године немерљиво скупе… Хеј, Творче, твори род свој мили у РАдости, у Светлости, у Љубави! 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s