Дед и унук – Јован Јовановић Змај
Узо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.
Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.
Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.
Дете гусле целивало,
Онда пита живо:
“ Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво? „
„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо:
Кад одрастеш,
кад размислиш,
Казће ти се само!“
СРБСКИ ЖУРНАЛ 