САМО ТВОЈЕ ИМЕ – Владимир Шибалић
Само твоје име – дрхтаји и језа,
Сам глас твој страсти је зов.
Руке твоје к’о гране белих бреза,
Миловање пружају као благослов.
Из очију чарних – љубави варнице,
Са усана медних – сласт свакојака.
Ђавола подлога смела љубавнице
Греха си свакога ти рођена мајка.
Остави траг на срцу моме болном,
Нека се порадује теби кад се губи
У вртлогу блуда, у пиру скромном
Поета поетесу ове ноћи љуби.