Радмила Бојић: Котрљајући


Легнемо, па се скотрљамо са врхбрда у јаругу… 

Сударали смо се јер нас је бивало за чету целу котрљајућих…
Ех!…Какви судари бејаху то…
Варнице разнолике, душо, севаху…
Да л’ се то ми окретасмо око себе 
Ил’ се земаљски шар вртио око нас…
Не питај…
Ко то сем Творца
Може и да зна… 
Скотрљаш се
Устанеш… 
Попнеш се на врх
Па, опет Јово наново…
Замотавасмо Небом Земљу 
Као ролат од обланде 
Што га баба Стана замотавала о Николином дне…🍄
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s