Десанка Максимовић: ОПОМЕНА


Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
 
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
 
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
 
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
 
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.
 
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
 
Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.
 
Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму,
кад неко свира.

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s