Стари Словен: Трептај


Под окриљем ноћи,
хладан поветарац
милује ми образе
и у мисли навиру сећања
на наш, северни, пра-завичај.
Уз звуке псећег лавежа у даљини,
посматрам накривљен Месец,
како у облику сузе виси
и чека да нестане у бескрај…
Као да и он сам плаче над нашом судбом
и својим сребрнастим одсјајем
заклања треперење звезда,
које су вечна радост у мојим очима!
(28. коложега, 7524. године)
026_olshanskiy_terem_carevni_zimi

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s