Драган Симовић: О подвигу свих подвига


Наш највећи подвиг у овоме свету – али, подвиг који превазилази и надилази све подвиге – огледа се у овоме: да од нашег јадног, бедног и бесмисленог живота, живота који је вечна патња, мука и невоља, створимо какав-такав живот са сврхом и смислом.

Јер ми боравимо у пакленом и бесовском свету; у свету у којему су сабрани сви наши видљиви и невидљиви непријатељи, врази и душмани; у свету у којему од рођења па све до смрти ми немамо ни једног јединог дана без патње и боли, без страха и брига, без мука и невоља; у свету највећих космичких илузија, омаја и опсена; у свету у којему је само смрт извесна, а све друго неизвесно.

У овим позним годинама дођох до суштог познања: само успаван, неосвешћен и бесловестан човек може да жали за животом у овоме свету!

Што се мене тиче, а то сам давно и рекао: кад будем отишао са овога света, нека се моји ближњи радују и веселе, нека играју и певају и, нека знаду, да је мој коначни одлазак са овога света, уистини, ослобађање и избављење душе, духа и свести од свих патњи, мука, боли и страдања у овоме свету таме и студени.

Advertisements

2 comments

  1. Соко са Велебита

    Заиста је тако и савршено је тачно и истинито . Али веруј да ниси усамљен у својим осећањима и жељама !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s