Радмила Бојић: Воће крај пута


У врелини сунца илинданског
срце заигра од Радости
путнику намернику

кад му покрај стазе, ил’ какве богазе

замирише Крушка Оскоруша 
од које се уста скупе
цинобер Дрењина киселија је од Лимуна 
Џанарика зрела и сочнааа… 
Плаветне Шљиве 
подно Соко Града 
за које се зна да су их Османлије са Босфора донеле….
дивља Купина, пак, понајвише
на рајско поље миром миришееее… . 
image.png
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s