РАЗЛОГ – Владимир Шибалић


40399051_755629558111501_4200735524547198976_n.jpg

Притајено и уморно из сенке се дим вије,
Крај прозора поглед тешки, а Месец се крије.

Цакле звезде ругалице, ноћ је спора, тиха,
Усне дрхте повремено од сетнога стиха.

А шум јела витих, ноћних стражарица
Расипао ветрић благи уз прхуте птица.

Стајао је потуљен у ноћи песник млади,
На прозору мрачне собе, сломише га јади.

Болне мисли, печал горки са срце не иде,
Умрла му песма клета када драгу виде.

Насмејана она прође, заљубљена тако беше,
Од другога пољубац је добила и цвеће.

А песничка млада душа поцрне за ноћи две,
Постао је оно тада што никад не би пре.

Сећаће се у биртији често оне ноћи,
Питаће се пијан тада: Жалост кад ће проћи?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s