ГАТАЊЕ


slov_gatanje

“…У границама дан-ноћ одговарајућим временима за гатање сматрали су вече и ноћ. Ист. Словени су веровали да се гатати може само до првих петлова, даље се већ ништа не може погодити. За гатање je било намењено време уочи празника. Руси су то објашњавали тиме да празнична црквена литургија разгони бесове, па стога њихову помоћ треба потражити уочи празника.

Осим календарских, познати су и многи облици оказионалних гатања, која су обављана за време сахрана и задушница (нпр. гатали су о животу и смрти чланова породице по светлости свеће, понашању домаћих животиња, по сенци, по кашикама спуштеним у суд с кашом и сл.); за време свадбеног обреда, порођаја (нпр. гатали су о породичном животу и будућој деци по кретњу свадбене поворке, по особеностима црквеног обреда за време венчања и сл.); приликом завршетка жетве (нпр. везујући последњи сноп, бројали су колико су снопова сакупили – паран број је наговештавао срећу); при преласку у нову кућу и сл. гатања су обављана и током свакодневних кућних делатности: приликом печења хлеба, метења куће, ложења пећи, приликом сађења расада, ткања и сновања и сл.
Гатања су предузимана са жељом да се добију одговори на питања о животу, здрављу и смрти чланова породице, о времену, приносу, приплоду стоке, о извођењу живине, медоносности пчела, о богатству или сиромаштву, о судбини несталих рођака, о узроцима и исходу болести, о томе да ли ће се купљена стока привићи на ново домаћинство, о томе где и када треба градити нову кућу, и сл. Ипак за најбројнију и најразрађенију може се узети трупа матримонијалних гатања, која обављају млади (превасходно девојке). Приликом гатања о женидби и удаји желели су да сазнају име будућег супружника, како ће изгледати, колико ће година имати, каквог ће карактера бити, којом професијом ће се бавити, какав ће му бити материјални положај, ко ће у породици имати првенство, колико ће имати деце, кога пола и какве судбине, ко ће од супруга више живети и сл.

Мање су распрострањена г. која се предузимају да би се открило ко je лопов, чинилица или вештица, где je изгубљена крава, када ћe се издалека вратити одсутни члан породице, какав he бити исход предстојећег посла и др.

Гатања су могла бити индивидуална, колективна или општепородична (када су заједнички погађали судбину сваког члана породице понаособ). У основи разноврсних начина гатања налазе се веровања да човек, поштујући одређене услове (избор правог времена и места, нарочито понашање човека који гата, коришћење посебних предмета за гатање и сл.), уз помоћ натприродних сила, може да добије одређене знаке, у којима је „шифрована“ његова будућа судбина – он само треба да зна како правилно да их протумачи. Такве знаке су могли дати – снови; гласови, речи које се случајно чују; одрази на глаткој површини (у огледалу, води, стаклу); оцртавање сенке, трагова, отисака; облици које добијају растопљени восак, олово, у воду изливено беланце, испечени хлеб; понашање животиња и инсеката; стање расцветаних, зелених или увелих биљака; парни или непарни број објеката; осећај при пипању (додир голе или длакаве руке, контакт с глатком или храпавом површином); бачена коцка (издвајање једног симболичког предмета из скупа других); боја, величина, влажност или сувоћа предмета гатања; нестанак или присутност преко ноћи остављене ритуалне хране; распоред и положај бачених предмета и др…“

Више о поменутој теми можете погледати на сајту “Свевлад“:

http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/slov_gatanje.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s