Поноћна игра – Вељко Вујовић


30713096_643775635963561_5138325387524855187_n

Зови тамна, бледа ноћи,
У часу, јаза, лепих сени,
Погледај ме огледалом светлим,
И обасјај небо звездицама лепим.

Засвирај ми облацима тмурним,
Песму далеку, што је Месец пева,
Улепшај ми призор, падалице моја,
Када муња у даљини сева.

Ал бљесак из часа у час,
Трепће к’ небу као да га зове,
Ах тај месец к’о да игра игру,
Прича с’муњом ал’ да не види човек!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s