Коментар Милице Беле Србкиње: Искорачили смо из времена и полетели према вечности


Благодарим Вилењаче!

Тако је, искорачили смо из времена – које је скучено и ограничено – и полетели према вечности.

Док сам била само у времену (мада никад и нисам скроз била-увек сам осећала нешто са висина,) само си се оријентисао према споља: идеш у школу, једеш, гледаш тв и идеш да спаваш.

Кад се сад сетим, то је толико кратко – мирно дешавање – укуткано – а кад је почела вертикала нагло за вечност да се отвара – један дан као година траје. Погледаш неку слику – али иза ње сакупиш толико информација – осећање које носи, једна реч, поглед, додир, све постаје свесно – будно живи и као да ти се јавља – то је таква промена – да ти се чини да је много и само што гледаш, док једеш то траје… Сваки залогај,  по залогај, када боли – боли вечно, кад се радујеш та радост траје вечно – изгледа да смо се приближавали себи и доводили вечност кроз себе, овде на Мидгард-земљу, а то свака душа треба да отвори пут према Вечности!

Од како се дописујемо – код мене то траје као неколико живота – која су све осећања, догађаји, доживљаји прошли – да сам све оно што је било када сам била у времену и заборавила. 

Свест је све то избрисала, уводимо Вечност кроз своју свест, још тело да учврстимо и васкрснемо (за тело су ти додири јаки – треба да се прилагоди и оно, да постане лако-крепко од светлости) као једно – то ће бити Ново Златно доба!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s