Коментар Татјане Кришков, Србске Песничке Виле: Чак и вукови имају свест да заштите своје младунце и цели чопор!


Песниче Витеже,
Много пута сам се питала зашто људи реагују и чине ствари које спомињете. И у праву сте.
То учење је наметнуто да би се над народом могло владати. Пацифизују нас.
Уче нас да будемо покорни. Говоре нам да смо грешни. Уствари морамо да испаштамо грехе од ко зна када и кога. Кажу и оно: „Грешан сам, мати ме грешног родила“. Ето, тек се родиш и већ си грешник.
На тај начин се убије у човеку свако достојанство и вера у себе. Губимо самопоуздање. Онда стално мораш да се кајеш и доказујеш другима да, ето ниси тако лош. Па мораш на све стране да чиниш добра дела свима и свакоме. Мораш да прашташ, чак и ако нико то није од тебе ни тражио. А посебно што треба да љубимо и непријатеље своје. Окрени и други образ. Ко тебе каменом, ти њега хлебом, и то оним што лепшим и мекшим.
Када се у компјутер убацује нови програм, то иде брзо и лако. Копира се програм и већ може да ради.
Са људским мозгом је другачије. Програм се мора убацивати, што раније то боље, још од детињства. А осим тога мора се стално понављати.
Неки људи, примећујем, постадоше патолошки алтруисти. Неке теорије о безусловној љубави за цео свет. Свако им је важнији и од рођене деце, породице.
Како то лепо помаже злу, неправди, паразитима и патолошким типовима спремним на свакакве ужасе.
Људи не схватају да се злу мора стати украј. Злочин се мора осудити и казнити. Са оваквим размишљањем злу ништа не стоји на путу.
А онда кад се догоди неко зло, чујемо оно: „Ми смо грешни, нисмо се покајали па нас Бог кажњава“.

Некад упитам људе, који тако размишљају, како је то било кад је кнез Лазар кренуо на Косово поље.
Да ли се он прво посуо пепелом, па понео лепу погачу, донео и воду и лавор да дочека своје „љубљене непријатеље“. Да ли је покајнички дочекао непријатеља. Па му дао погачу, а наредио да се непријатељу и ноге оперу, или је било нешто друго? Наравно да је било нешто друго. Јесте, сакупио је војску, опасао сабљу. Крв је потекла. Није непријатељ тек тако упадао на ту земљу. И гле, и црква га прогласила за свеца! Па то је баш Божије чудо!

Чак и вукови имају свест да заштите своје младунце и цели чопор. Најјачи су увек около, а младунци и женке у средини. Чувају и своју територију и своје потомство.

(Татјана Кришков, на изложби својих радова, негде у Америци.)

 

Advertisements

2 comments

  1. Соко са Велебита

    Дивно речено , да нас мало освести да не потпадамо и не падамо у канџе наших злобника . Будимо будни
    и када спавамо . И увек, око за око, зуб за зуб !

    • Tatjана

      Благодарим Соколе од Велебита.
      Живот је светиња. Природно је право и дужност да се браниш, а поготово да браниш децу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s