Милорад Максимовић: ГОВОР – АЛАТ УМА


Језик, говор је алат ума. Наизглед нешто што само од себе постоји али у ствари озбиљан начин кодирања свега око нас.
Свака реч је заповест или магија. Свака реч је код и наредба. Свака реч ствара или руши. 
У Србском језику се то нарочито наглашава ако се свесно користи.
Чак и мале промене могу подсвесно променити карактер и особине реченог те стога такву готову информацију предати оном ко је слуша.
Рецимо узмимо корен речи имена нашег Рода.
Срб.
У палатализацији неки звукови прелазе у друге када се сложе и то често буде прихваћено, међутим корен срб се мења у срп и тиме се мења и енергетска потка или вредност.
У неким примерима срб остаје непромењен али у другим се претопи у срп.
Србски је тако постао Српски иако је човек Србин а држава Србија.
Под изговором се и даље ово ради иако постоји мноштво доказа да у овом случају се то не ради.
Међутим, одговорни за језик у институцијама су ту по дужности а не по знању. 
Постављао их како је ко нападао Србију у последњих неколико векова.
Случајно или не, народ је у изговору сачувао изворну реч.
Овим се не бавим шта она значи, већ гледам шта значи када се само једно слово замени. Шта се ствара као енергија када б оде у п?
Срб као изворна реч означава наш род који сеже до звезда, наравно ако се зна тачна прошлост. Ако се гледа модерном историјом- онда не.
Срп је алат за сечење жита или сличних биљака.
Срп је и облик месеца ноћу, коришћен од неких других држава које немају ништа са Србијом и Србима ни на ком пољу.
Када се овај језички код само овако мало примени и промени, мења се енергетска структура саме речи и њена моћ и порука. Тако одједном звездани род постане алатка ратара.
Одједном се смањи древност и претопи у нешто потпуно небитно за име народа.
Ми нисмо Српи. Нити је наша држава Српија. 
И ми то знамо али они који су покушали да нам мењају језик по службеној дужности су убацили ову наизглед малу промену.
И иако неприметна, она не престаје да кодира.
Јер таква је моћ језика. Језик носи енергију која мења све око себе.
Урадите један оглед. 
Кажите истој особи данас једну лепу реч. Само једну. И пратите стање те особе.
Онда сутра кажите опет само једну реч тешку. Прекосутра тужну, оштру, ружну.
Пратите мењања свести одмах после ваше речи.
Пратите и енергију у вама када је изговарате.
Видећете која моћ стоји ту. А камоли која је моћ када неко свесно говори.
Свесни говор ствара хармонију усред хаоса.
Песме које буде душу су пример тога.
Пазимо на језик и стварајмо добро. Јер сушти Срби су род Звезда.
Advertisements

One comment

  1. В

    Добро јутро, Колумбо. Мада, ни ове већ добро познате чињенице нису могле да прођу без самопромовисања „песмица које буде душу“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s