Јесење мисли – Вељко Вујовић


071112-1518.jpg

Сутона, звонка јесен се буди,
Како светлост звезда водиља,
Под окриљем леденог таласа,
Под мрким погледом повечерја хладнога.

Зов тог поветарца што буди,
И најчуднија сећања њена,
И распламсане љубави,
Што вреба иза оног кестена.

И буди се тмина, и јутарњи зраци,
И даље букти огањ што греје,
Буди се јесен и с’њом љубав,
И она мила која наду сеје.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s