Владимир Шибалић · ПОЕМА БЕЗ НАСЛОВА


kHIlTFJhRAE.jpg

Седи, драга, покрај мене,
Расрђена де се смири,
Нека бес ти сад увене,
Спокој нек’ ти се распири.

Причу једну стихом тешким
Казаћу ти, осмехни се.
Нико невин, сви смо грешни,
Разлог свему има све.

Не памтим баш, давно беше,
Изнедрила земља ова
Сеоскога је младића
Од чуднога нека кова.

Село беше пусто давно,
Пут ка њему липе красе,
А дуж пута све је равно,
Е, у њему он одрасте.

Мати ниска, тамне косе
Повезачом скривала је,
Мучила се да не просе,
Ретко кад би оскудице.

Отац питом, човек радан,
Живот он је њиви дао.
Јануар му, месец хладан
Сина јединца подао.

А син кротак, косе плаве,
Растао је скромно, тихо,
Са све златом поврх главе
И са детињастим ликом.

Заволео душу сродну,
Из суседна села беше,
Лепотицу риђу, згодну,
Да га воли она рече.

Но се усуд поиграо
Лета једна о сабору,
Да је само онда знао
Да за друга већ је дају.

Жалост оба срца смрви,
Замукла је љубав прва,
Погинуо је без крви
Када виде за ког стрва

Њу ће дати, сину газде,
Тако мора бити ваљда.
За сироте нема правде,
Правду дели само газда.

У јесен ће зазвонити
Прапорци дуж пута равна,
Он је неће прежалити,
Туговаше седам дана.

Осмога се путем истим
Оним што је одведоше
Запутио оком бистрим,
На уму му мисли лоше.

До реке је пристигао
Хитрим ходом, сав задихан,
Града кад се домогао
У њем’ беше сав небитан.

Селио се бесан често,
Од самоће разболе се,
Никад њу ни родно место
Заборавио, ето, није.

Године су текле тешке,
Све кафане већ га знаше,
У љубави горке грешке
Све се у чокању збраше.

Женио се много пута,
Ништа вредно није било
Једна скромна њена скута
У младости што је снио.

Спаса не би ни у чаши,
Ни у вину и женама,
Тешише га тамбураши
Неким тешким песмама.

У тучи ће ноћи једне
Нож бритак, ал’ судија,
Заривен бити у груди ледне,
Наста тиха погибија.

Лежао је млад у локви,
Очи још од вина сјаше,
Свако стоји да осмотри
За шта млади живот даше.

Тако љубав непризната
Сврши попут песме тужне
Живот млађан из ината
Због успомене ружне.

Је те нећу дати мила,
Схвати што испричах сада.
Уморна се глава свила
На бедра док киша пада.

https://hajducija.blogspot.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s