Врба [Salix]


Salix_alba_'Tristis'_01_by_Line1.jpg

Ово дрво у старим веровањима индоевропских народа имало је врло важно место. У обичајима словенских народа врба се јавља као симбол раста, развитка, здравља, умножавања итд. Зато је шибање врбовим прућем саставни део пролећних обреда.
Врбу, која често расте близу река, језера и рибњака, проналазимо у обредима зазивања кише. Тако су, на пример, додоле често од главе до пете биле украшене врбовим гранчицама и од врбе су прављени њихови венци.
Истовремено, врба je, по народним веровањима, била у непосредној вези са разноликим натприродним бићима. Словаци су веровали да на врби борави водењак, Бугари – да на њој живе виле. Белоруси и Пољаци сматрали су да ђаволи јако воле старе, шупље врбе, па отуда изрека: „Заљубио се к’о ђаво у суву врбу“.
У бајањима и народној медицини врба такође има велики значај. Веровало се да се на њу могу „венчати“, тј пренети болести, грозница и главобоља. Вршећи разноврсне обредне радње, болесници би се обраћали врби речима попут: „Не тресем с тебе росицу, него са себе грозницу“, као и „Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу“.

Текст:
Александра Божиловћ

Српска родноверна жупа „Луг Велеса”
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s