Огњеслав Костовић Степановић


ognjeslav-kostovic-cover.jpg

Србин коме је цео свет захвалан на ИЗУМИМА које није хтео да преда Западу

Србин по националности, пореклом из Новог Бечеја, Огњеслав Костовић Степановић рођен је у Аустрији 1851. године. Школовао се у Мађарској, а касније се преселио у Русију. Припадао је имућној српској трговачкој породици, а говорио је српски, мађарски, немачки и француски језик. Руси га и данас сматрају „Краљем проналазача„.

Огњеслав и његов брат били су подизани у православном духу, а три сестре у католичком јер им је мајка била те вероисповести. Костовић је веома држао до вере и традиције и до краја живота је обележавао крсну славу, што је Русе чудило јер за тај обичај нису знали. Сваког Никољдана у његовом дому окупљали су се бројни гости, а међу њима и Огњеславов најближи пријатељ – славни научник Мендељејев.

Док је живео у Мађарској управљао је очевим бродом за вучу шлепова са житом. Пловећи тако по лепом плавом Дунаву дошао на идеју о чамцу-риби који би носио осморо људи могао да буде под водом чак 20 часова. Обратио се руском царевићу Александру Александровичу, али није имао успеха. Није желео да им открије све своје замисли и Русија је прекинула преговоре.

Огњеслав је онда на неко време дигао руке од воде и позабавио се ваздухом.

Конструисао је ваздушни брод, односно дирижабл „Русија“ и то две деценије пре немачког грофа Фердинанда Цепелина.

Сви постојећи материјали му нису одговарали, па је 1879. године Огњеслав Костовић изумео „арборит“. Први вештачки, синтетички материјал био је нека врста шпер-плоче. У својој фабрици у Петрограду српски научник је правио кофере, чамце, понтонске мостове, али и делове за своје изуме.

Направио је бензински мотор, на водено хлађење и електрично паљење и када му је 1888. године сасвим мало фалило да заврши овај пројекат, нестало му је новца. „Русија“ је остала у складишту, а после суровог невремена и пожара Костовићев ваздушни брод претрпео је озбиљну штету. Надао се да ће подићи дирижабл у ваздух, али Министарство војске Русије одбило је захтев да откупе његов изум дугачак 60 и пречника 12 метара… Иако је његове замисли остварио славни немачки гроф, на више места се наводи да је Костовић проналазач првог ваздушног брода.

Године 1911. Огњеслав Костовић је направио први летећи чамац – хидроавион.

Блистави проналазач из Новог Бечеја

Међу многобројним проналасцима овог научника налази се и аеронаутичка телеграф-емисиона станица, као и идеја о ваздушном торпеду и уређај за извлачење потонулих бродова, али и више типова гњурачких одела. Неки његови значајнији радови били су везани за војне потребе, па су остали у тајности.

Остаће упамћен као наш први балониста – први Србин који је сам конструисао балон и њиме летео.

Када је 1916. године преминуо у Петрограду, новине су објавиле да је „нестао блистав проналазач и научник, човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову судбину и научни подвиг„.
https://osetisrbiju.rs/ognjeslav-kostovic/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s