Драган Симовић: ДУША ОД СВЕТЛОСТИ ЈЕДНЕ БЕЛЕ СРБКИЊЕ


ЛИРИКА ЉУБАВИ КОЈА НИКАДА НЕ УМИРЕ
Резултат слика за словенска богиња лада, слике руских аутора

Ја се живо надам да си здрав и покретан, поскочим покаткад до Српског Журнала и видим да је све у реду и да све тече устаљеним током. И то ме умири, да негде постоји једна благодатна и лепа, мирна Стварност!!! – Твојом руком вођена.

Ово је почетак писма што ми ноћас пристиже од Вере Розалије, једне дивотне, ретко племените, самосвесне и продуховљене Човечице – Беле Србкиње, а све су Беле Србкиње, одувек и заувек, бивале Драгуљ Србства, Дијамант Србства.

Многи од нас нису ни свесни колико је само пута у нашој тисућлетној, еонској повесници и паметарници Бела Србкиња спашавала наш Звездани Род!

Отуда, од ране младости, сваку Белу Србкињу видим и осећам као Белу Богињу која се несебично жртвује за Свој Род, за Своје Племе, за Своје Јато.

Веру Розалију сам упознао пре годину дана, а чини ми се као да се познајемо већ тисућлећима и еонима из многих наших заједничких животних токова а на пропутовањима кроз несагледна сазвежђа и звездана јата.

Никада нећу заборавити онај дан дружења с Вером Розалијом и Драганом Пеловићем, песником чаробњаком, у башти једне србске кафане на Булевару краља Александра недалеко од Вуковог споменика.

Провели смо заједно неколико предивних часова, а имао сам осећај као да пролазе векови и светови нашег заједничког постојања.

Мени је од детета (будући да сам песник-вилењак) бивао довољан само један једини сусрет, само један једини тренутак вечности, да бих открио, осетио, сагледао и препознао нечију душу.

И, не само душу, већ свеколико његово биће, бивство и суштаство.

То ми се догодило и онога дана у дружењу с Вером и Драганом.

Заиста, ми не живимо само у себи, у свом бићу, бивству и суштаству, већ и у бићима, бивствима и суштаствима својих ближњих, свих оних који су нам мили и драги.

Јер, сви они који су нам мили и драги – чине нас!

Они су ми, као што смо и ми – они!

Надахнуте, искрене, чисте и топле речи с почетка Вериног писма, мене, уистини, чине још јачим, снажнијим, самопоузданијим и, надасве, још одговорнијим, пред Родом и Васељеном!

Резултат слика за песник драган симовић, слике

(На левој обали Истера, лета 7527, месеца шумопада, дана двадесет и четвртог.)

Advertisements

One comment

  1. Vera Rozalija

    O дивотни песниче, Вилењаче и Речи Чаробњаче!!!
    О, благодарим искрено из Потке мог Бића на овим дивним речима, за секунду навреше осећања милоште и суза ганућа ми крете из ока!!!
    Дођох из спољнога света овог тренутка, погледах писмена и поруке – и гле !!! једна дивна Обавест од Тебе!!!
    Благодарим Ти на овим дивним тренуцима, док сам читала, да Тамо негде, Неко мисли на нас и да нас све Љубављу Обједињује!!!
    Благодарим тисућу тисућа пута!!! Благодарим, јер ми Прав додели Милост да упознам Тебе и шта више, да се дописујем са Тобом!
    Мој дубоки поклон пред оваквом Душом и нека будемо сви Здрављем благословени и подарени.
    Вера Розалија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s