Нисам уморан од живота и не осећам потребу за одмором


10170938_731000646950302_3023047054369713291_n.jpg

^“За разлику од већине људи у мом добу, ја нисам потиштен и обесхрабрен због губитка младости. Нисам уморан од живота и не осећам потребу за одмором. Осећам да сам пун енергије. Имам толико много послова које треба да обавим да сада не могу да умрем. Желим да продужим свој живот још много, много година. Сада осећам да лако могу да доживим стоту, и намеравам да одем доста иза те границе. Мислим да ћу учинити велике ствари за свет ако се мој живот подужи. Све што ми је потребно је непрекидна енергија и Време – драгоцено време да остварим многе пројекте које сам замислио. Имам их доста, чак превише. Време да испуним своје планове је све што ми је потребно.”
(Никола Тесла)

Живот Николе Тесле је био предмет интересовања многих истраживача и биографа. Сачуван је довољан број сведочанстава, записа, анегдота и цртица из живота који нам могу помоћи да разумемо Теслино детињство и рану младост као темељ на коме су се формирале његове мисли и животне жеље, племенита настојања, добре црте карактера, вредне навике којим је успевао да својим урођеним стваралачким особинама да нови и користан смисао, али и нагони, страсти и несвесне тежње које су га доводиле у искушења и тешке животне ситуације. Са колико радости и задовољства се Тесла, у многобројним својим говорима и интервјуима, враћао у детињство објашњавајући да је ту налазио најлепше мотиве и инспирацију за рад и са колико чуђења се сећао наговештаја будућег животног пута које је у детињству примио. Њему је његов живот изгледао као логичан и нужан наставак раних инстинктивних тежњи. Осећао је оно што сваки човек мање или више осећа – да је у детињству било неке посебне благодатне енергије и атмосфере.

Сећање на мајку како “лако, понекад и у трку обавља многе домаће послове” једно је од првих трајних успомена детињства Николе Тесле. Будан, још у четири сата ујутру, са уживањем би посматрао мајку како ради. Мајка је била заузета бригом о домаћинству, отац пословима у парохији, брат је био већ у школи у Госпићу, а старије сестре, Милка и Ангелина, имале су своје игре, па је најчешће бивао сам. Рано је остао упућен на себе. У самоћи је полако почео да учи и да посматра околину, и што је важније – самог себе.
У највећем броју случајева његово једино друштво у играма је био мачак, персијске расе, добијен на поклон од богатог турског паше, пријатеља породице. У писму девојчици Поли Фотић, које је написао у 83. години живота, са љубављу је описао тог јединог сведока његове ране усамљености и друга у игри. Мачак је био узрок и саучесник једног необичног и ретког доживљаја који је на Теслу оставио утисак као пресудан за касније животно усмерење. Зиме су у Лици биле оштре и снегови велики и понекад праћени јаким мразевима. У сутон једног таквог зимског дана, милујући мачка видео је прави пљусак варница који је образовао ореол око мачкове главе и леђа. Осећања неизрециве тајанствености и лепоте која су га у том тренутку испунила и која само дечије чиста душа може да прими, није никад заборавио. “Није ли и природа једна велика мачка. Ако јесте, ко њу милује по леђима? То може бити само Бог.” Имао је само три године када су му се овакве мисли почеле да врзмају у глави и када је од оца први пут чуо објашњење за чудесну појаву – то не може бити ништа друго до електрицитет.
Овај догађај ће много утицати на његове будуће жеље и мисли. Откривати тајанствени свет природе и бити поново испуњен узбуђењем при сусрету с њима као у детињству – ово полако постаје циљ његовог живота којем је спреман све да подреди.

У једном интервјуу датом у Америци Тесла је испричао да је као дечак од десет година од оца слушао причу о хришћанском светитељу, који је руку ставио у ватру да би показао чврстину вере и није је повукао док није изгорела. Био је то повод за дечака да покаже своју издржљивост. Отрчао је по петролејску лампу, упалио је и ставио кажипрст над њу. Месо је почело да гори и отац и сестра су га молили да склони прст.
Није изненађујућа Теслина рано испољена способност “рукодеље” кад се имају у виду вештине мајке и оца. Кућна служавка из Смиљана, баба Боја, сећала се 1934. године да је, још као дете, Никола увек у џепу имао ножић који су дечаци звали “кеба” и турпије. Њима је правио оружје за лов: пуцаљку од зове са клипом и два запушача од плуте, или лук и стрелу којим је могао са мање удаљености да пробије јелову даску дебљине два и по сантиметра. Показивао је у томе већу вештину од осталих дечака. У дванаестој години направио је сат. Већ тада биле су очигледне његове проналазачке способности, а спонтано – али сигурно – заметала се клица његовог оригиналног истраживачког метода. Уочио је да у сваком проблему лежи скривено решење, које се открива пажљивом посматрачу и упорном експериментатору. Међу другом децом био је чувен као мајстор у лову жаба, врана и других птица. Измислио је оригиналне клопке и начине за хватање животиња. Међутим, његов први велики проналазак у животу био је везан за унутрашњи свет, а не за спољашњи.

( Одломци из књиге „Тесла – дух, дело, визија“ Бранимира Јовановића)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s