Драган Симовић: О УНУТАРЊОЈ ВИДОВИТОСТИ


У људском обличју, у људској љуштури пројављује се, гле! и највеће добро и највеће зло, и најплеменитије и најкрволочније, и најсветлије и најмрачније, и највећа љубав и највећа мржња.

Али, без видовитог знања, знања белих божанстава, ми та опречна и супротна суштаства у људској љуштури, која на својим животним путовањима сусрећемо, нити умемо, нити, пак, можемо да распознајемо и разлучујемо.

Заиста, слепи смо и код најјаснијих очију, и бивамо највеће незналице уза сва наша овосветовна виђења, знања и умећа, ако нисмо кадри да у видовитим знањима распознајемо и разлучујемо: КО ЈЕ КО, и ШТА ЈЕ ШТА.

Зато би у деце, још од најранијег доба, требало неговати и развијати способности за унутарњу видовитост, за видовита знања белих божанстава, јер ће им то бити најплодотворнија, најбитнија и најпоузданија заштита од мржње, зла и мрака на свим путовањима и пропутовањима кроз светове и животне токове.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s