Владимир Шибалић – РЈАЗАЊСКА ХАРФА (ЈЕСЕЊИНУ III)


46043803_797338120607311_1135223000941985792_n.jpg

Умилни се стих кроз шуму брезову
Расуо да рекне: Заборављен није!
Приповеда још се у Константинову:
У Москви је, рецитује, туче се, и пије…

А нико се тамо не запита тихо:
Какве ли га боли начинише таквим?
Ех, како је знао миловати стихом,
Тако савршеним, искреним, и лаким!

Он верова тако и у правду неку
Што црвени барјак лажно носио је.
Опусте му село, исушише реку,
И срушише му о повратку сне.

Рјазања је харфу славило женско срце,
Говорио он је строфе к’о да љуби.
И онај фински нож што су му усред туче
Даровали у срце, ипак му не пресуди.

https://hajducija.blogspot.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s