Владан Пантелић: Песма Тијањска


Више не постојим.

Тијање је појело све слике моје опсене.

Гледам у очи њене слике: Љубави моја, како си  месечину понела?

У Тијанији живи баук светлости и истине…
И не улази у Тијанију тесна срца и стисне главе
И не улази у Тијанију са смрзнутим антенама
У Тијанију уђи са песмом и свирком и лаким скоком

(Владан Пантелић под  Вилин-Дубом, у вечерњи сутон 13. студеног 7527.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s