Владимир Шибалић – БЕЗ ПЕСМЕ?


1496507151_p03xsw49.jpg

Последњи пут о родној ћу кући
Испевати стих упркос свему,
И док рецитујем срце ће ми тући
Уплашено к’о каквом гоњеном плену.

Ја сам љубио бестидно пред свима,
И ниједан пољубац не жалим, ето!
Нахватали мраз по окнима
Сећаће ме увек на души свето.

По јесњиновски нећу оклевати,
Стиховима боли растераћу лако.
У дубини душе ја желим спалити
Сваку песму што написах тек тако.

А шта сам без песме, реци ми ти
Која ме презиреш због скандала?
Волим вас, људи, ал’ гоните се сви,
И ти што ми пољубац ниси дала!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s