Драган Симовић: О туђицама у ведсрбском језику, а са становишта ведања


Резултат слика за песник драган симовић, слике

Када туђинске речи у ведсрбском језику сазерцавам са становишта ведања, са становишта више ведске и божанствене духовности, тада, јасно и чисто, и схватам и осећам, да су туђице, туђинске речи, уистини, речи-паразити, речи које попут паразита или вампира исисавају животне сокове из ведсрбских речи, из самог значења и смисла како речи тако и оних мисли, осећања и осећаја које желимо да преточимо у смислено и надискуствено биће језика и ведања.

Кад год бих у неком књижевном, философском, научном или стручном делу наишао на гомилу туђица, ја бих одмах разумео, да писац и творац тога дела уопште није начисто са самим собом, уопште није разјаснио самоме себи: ни шта жели, ни коме жели, ни зашто жели да нешто кроз писање каже, већ да само тако, из сујете и таштине, а без сврхе и смисла, пише тек писања ради.

Надаље, скоро све туђице (а поготову туђице грчког и латинског порекла) на које наилазимо у ведсрбском језику имају више значења, а често та вишестрана значења бивају међу собом посве опречна и супротна, тако да у нама изазивају забуну и пометњу, те замагљују наше умне и духовне видике.

Зато последњих година уопште и не читам оне писце, а поготову не песнике, који лепоту и дивоту ведсрбског бића  језика загађују, погане и трују туђицама.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s