Словенка Марић: Кажем себи


Кажем себи,
остави ноћас чаше и вино,
и не дирај поспале песме,
и не певај арије процвалих планина.
Кажем себи, 
проломиће се обрасло језеро,
не дозивај са запада источне светлости,
не дозивај ветар са мирисом борја.
Кажем себи,
не дозивај укроћене воде,
склони се од блистања што боле
и што, попут радости,
нађу пут кроз крв и таму
и призивају гласове са дна.
Кажем себи,
десиће се,
поломиће се седам брава,
одаћеш се ко последњи човек
што сиђе с ума
и обнажи се пред светом на друму.
Кажем себи,
не чини лудост,
не играј се опет светлошћу,
бездан је језеро под тобом
и мутне су понорнице што те маме.

1994.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s