Сребрно вече – Вељко Вујовић


29176701_1290164751119391_2287120959007621120_n


Касним сатима повечерја хладног,
Мисли плове поред звезде сјајне,
И би у чуду тренутка неког,
А уснула она сањиво броји дане.

Те вечери једне, хладног тог доба,
Пролете звезда преко леденог свода,
Замисли жељу она лепу, драгу,
Док газећи стазом у месецу младом,

Огрну се она мислећ’ да је варка,
Како небо хоће да је чежњом пара,
Тренутак сетних мисли тад прође,
Девојка лепог лица ка мени дође.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s