Велика Томић: Постојбина


Мучи сад вале плави
да кобну тишину
на миру чујем
сунце и сјајни свици
погасите светла
да буде, као у тамници.

Море, утишај таласе
док лутам насипом
зрикавца, песму да чујем
ту, под каменом
са њим да болујем.

Месече, не прати ми кораке
не одај ми стопала 
да не отерам зрикавца, невесела.
Зрик нека се чује и одјекује
преко мора и данских долина
где је љубав моја
где је моја, Постојбина.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s