Милица Тасић: Ход по души


Резултат слика за милица тасић, слике

По лисној

души ти палој

црвенијој од црвене

газим лагано,

срнећим срцем газим

по невиности,

да кораком несигурним

је не повредим

Моје се уши винуле к небу

да боље чују шапат шуме

и зов духа твог немирног,

да умире се све звери,

најлепше звери света

да се љубе

Из црвеног трава изникла

и нова биљка се отворила

полако…

као рана твоја отворена

Латице своје

за ветар у цваст

сам букетила,

за земљу свој корен

да у њој корени,

за воду

да цветницу ретку

на глави ми лудој,

ради заноса

лудој главици

да је водени,

бео вео

венчани

да ми буде,

мирна тишино

тек што зелениш

Нада мном

од лишћа небо,

од боја,

од дуге,

глед ми покрило

да утонем у сан,

најтоплији,

руменији од свег биља

сан

женске

звериње,

умилнице,

веснице

што

зна

да

воли.

Резултат слика за плес на ветру, слике
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s