Велика Томић: Због људи
Због људи сам свела
због истих косе расплела
нека се по ветру млате
црне
пусте, искрзате.
Због људи сам сузама
вештачка језера пунила
и камењем сивим
око њих, зидове градила.
Због људи сам отишла у дивљину
џарајућ` по души
испосништвом у келији
да накупим тишину.
Због људи, утрнух жишке
на чарност очи моје
у тами да боље спознам Човека
и његове бољке
да ме боле, довека.