Зимски цвет – Вељко Вујовић


x26-winterflowers.jpg.pagespeed.ic_.zPYgsTn8Ge.jpg

Ове сузе што пустих за те,
Као ноћне птице беле,
Удри громе,
Удри сило!
Удри свете мој…

Зар да пустим шапат,
И тај звезда лет,
Да иде у бестрага.
Где је неми призор,
Где је подземног живота свет.

Не, ја нисам себи мио,
Ни помисли оне њене,
Ни ово небо зимско ведро,
Већ онај дом, где је вечна туга,
Где је мрког живота свет.

И тај шапат и тај зов,
Силне душе, силна неба,
Зову мене звездо моја,
Где је рајског неба лет,
Где је зимског дана цвет.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s