Говоре ми да ћутим – Лола Аџић


27073079_1996890433970619_2508264262667639184_n.jpg

Говоре ми да ћутим
или у себи шкргућем зубима,
да се покријем покровом равнодушја,
да зацарим безбрижност у срцу…
Говоре ми они који ме воле,
који ме штеде од немира што душу кидају
што би ране да ми видају,
који би да ме сачувају
да ми осмех очувају,
да ме приштеде јер свету више вредим ведра.

Како да ћутим
кад горке дане,
кад љуте ране,
кад вихоре пламене слутим?

Како да немо гледам чемер и јад?
Како да ми бол не раскида недра,
кад видим Род свој на рубу пропасти,
кад му се примичу нерасти,
на корак од урвине,
од стропота у бездан,
на педаљ од пропасти,
на путу ништавила
мој Род звездан?

Како да грло не дерем,
како да душу не подерем
Гледајући јад и чемер
како се примичу
као куга и колера
док Род мој снева?!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s