Владимир Шибалић – ЉУБАВ


buqphsTvvwc

Ех, љубави, пијанство до изнемоглости,
То свануће рујно, тај проклети јад.
Небо моје сиње, покровниче свемогући,
Охрабри ме ноћас – поносит сам, млад.

Ех љубави, болна, тешка истино,
Постојиш због среће, и ради боли.
Када бих тебе из живота истиснуо
Рекао бих просто да не постојим.

Па за те се гинуло, и сузе се лише,
За те се опијало, певало до сванућа.
Не, ја овако живети не могу више,
Боли ме, боли ова сељачка душа!

Расплини се озарено Сунце моје,
Расплини те ме угреј, промрзох сав.
За њу бих дао све песме своје,
За њу бих живот положио сад.

https://hajducija.blogspot.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s