Драган Симовић: ИЗА НАС ОСТАЈУ САМО НАША ДЕЛА ЉУБАВИ!


*****

 “Србски журнал је сваког дана другачији, зато што је жив, што дише.

То што си данас видела на Србском журналу, није оно што си могла видети јуче или пре месец дана, или, пак, што ћеш сутра моћи да видиш.

На СрБском журналу користимо само срБску азбуку, илити ћирилицу,

иако је срБска азбука, звана ћирилица, тисућлећима старија од Ћирила Солунског.”

“Давно сам се уздигао изнад сујете и таштине, и не држим до славе овога света, не држим ни до својих (тридесетак) објављених књига, већ само до стварања и стваралаштва, до УНУТАРЊЕГ И ОНОСТРАНОГ ПУТА СВЕТЛОСТИ И ЉУБАВИ. ИЗА НАС ОСТАЈУ САМО НАША ДЕЛА ЉУБАВИ”

*****

“За мене је језик сушто и духовно биће и дар наших ведских богова – наших светих предака.

Тај мој рат за свети ведсрбски језик почео је још у младости, у часопису Расковник, који су покренули Добрица Ерић, Драгиша Витошевић и Владета Р. Кошутић.

Потом сам наставио посве самостално да дејствујем кроз своје песништво, да трагам за оностраним језиком, за ведсрбским мета-језиком, откривајући нове димензије, нова онострана пространства, и значења, ведсрбских речи.

Чистим свој ведсрбски језик од свих туђица, чак и оних које су се одомаћиле у савременом србском језику, као што су: хиљада (тисућа), панталоне (влаче, а не хлаче), фабрика (творница), штампа (тисак, отисак), скије (смучке), хвала (благодарим), сат (часовник)…

Сви јужнословенски језици јесу, уистини, само дијалекти ведсрбског језика: хрватски, бугарски, словеначки, македонски, босански, бошњачки, црногорски…

Има доста оних који прате моју поезију, моје стваралаштво и,који ме на разне начине подржавају.

Да, у праву си.

Објављујем песме непознатих песника, бодрим их и соколим: да пишу поезију, да стварају, да трагају за смислом живота.”

*****

“Није битно да ли сам и колико дуго живео у овоме свету, већ како сам живео и колико дела љубави иза себе оставио.

Није битно колико сам самога себе уздигао и узнео, већ да ли сам и колико ближњима својим припомогао да се уздигну и узнесу.

Ово је бит и суштина Поетике Плавих Вилењака, која надилази све људске поетике.”

*****

“Моја је света дужност – Дар од наших Богова и Богиња –  да бодрим и соколим, да звездана крила јачам и снажим сваком Белом Србину, свакој Белој Србкињи, да се узвину и вазнесу у Лучезарне Висине, да лете, плове и језде кроз овостране и оностране светове, без мане и страха, да буду свагда и навек самосвесни, самосвојни и самобитни.

Ја се радујем, ја сам испуњен дивотом и милином, кад год нешто лепо, красно и дивотно учиним за наш Звездани Род, за Бело Србство, за сваког Белог Србина и сваку Белу Србкињу.

Моја највећа плата, плата која се ничим овосветовним поредити не може, јесте радост и милина у срцу Беле Србкиње, у срцу Белог Србина.”

 

(Поруке и подуке: из преписке Плавог Вилењака и Вере Розалије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s