Драган Симовић: Свет који стварамо


Лирски записи

12072014688

Лепотом божанских мисли, осећања и снова, ми се бранимо од ружноће света.

Лепота наших мисли, осећања, снова, речи и дела јесте наша најбоља (и једина!) заштита од ружноће и зла из света.

Својим мислима, осећањима, делима и сновима, ми штитимо, гле! и ближње своје, од зла и ружноће из света.

Наше мисли, осећања, снови и дела тако постају наше енергетско звоно (наша космичка, божанска аура!) што нас штити од разних и многих удара из света.

И наша деца, зацело, живе под енергетским (стакленим!) звоном сатканим од наших мисли, осећања, снова и дела.

Не слушајте оне, несувисле и неосвешћене, који вам говоре, да ваша деца не могу да живе под стакленим звоном!

Такви не познају устројства овога света и свих иних светова ПраВасељене.

Не знају, и не желе да знају, да ми живимо у свету који смо сами створили: својим мислима, осећањима, сновима и делима.

Ако наша деца не живе под нашим стакленим (енергетским) звоном, онда ће, свакако, живети под стакленим (енергетским) звоном душмана и мучитеља наших.

Нашу децу од ружноће и зла из спољнога света, само ми, и једино ми, можемо да заштитимо и сачувамо!

Нема те војске и полиције, нема те власти и државе која ће штити и чувати нашу децу уместо нас!

Слободе у спољноме свету нема, нити је икада бејаше.

Слобода је само у нашем унутарњем бићу, у нашем срцу, у нашој свести.

Човек је слободан онолико колико је освешћен, одуховљен и обожен.

Бити обожен, значи: бити под заштитом дејства и суштаства Божјег.

Света дужност родитељства јесте садржана у овоме: родитељ мора да буде Бог својој деци!

Огромна већина људи – свеједно да ли су верујући или неверујући – ово не може, и не жели, да схвати.

Тако ће биолошки родитељ, истовремено, постати и божански родитељ својој деци.

Деца у родитељском дому морају да имају, између осталог, и божанску, космичку и галактичку заштиту.

Од космичке ауре коју стварамо својим мислима, сновима и делима, гле! зависиће и судбина наше деце.

Нема слободе у спољноме свету.

У спољноме свету слобода је само за звери.

Западна демократија је, сликовито речено, кад се звери слободно крећу светом, а словесни људи бивају затворени у кавез.

Западна цивилизација је створила свет у којему нема места за словесног и освешћеног човека.

Западна цивилизација јесте цивилизација људи-звери.

На нама је, да већ у овоме трену, почнемо да стварамо свет за словесног, освешћеног и божанског човека.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s