Уредништво Србског Журнала: Песник,Мирослав Симовић


 

 

 

Напустио нас је, пре пар дана, и песник Мирослав Симовић.  Раширио је своја млађана крила и одлетео у вечност, за својим стрицем, нашим Песником, Драганом Симовићем. 

Ех, Мирославе!

Толико тога је остало овде, на Мидгарду, недовршеног. Читав твој живот остаде да лебди негде изнад оних детињих сеоских путева, изнад старе вољене куће, изнад првих љубави, башти мирисних, песама неиспеваних, и оних, започетих.

Поздравља те твоје јато! Маше ти, и жели да нађеш мир, и радост, тамо где идеш, где си стигао – Свети Златни Ириј. Недостајеш, као што недостаје и твој стриц, иако знамо да је време, та чудница чудновата, и вечно и тренутно, и да ћемо, тек док оком затрепћемо, бити сви заједно  у Јату звезданом!

Нека ти Творац отвори све путеве и капије, и нека твоје чисто срце почива у Светлу Вечном! 

 

Мирослав Симовић: Чекајући

.

Поклонићу ти део свога неба,

Део сунца мога,

И снове што снева душа моја,

.

Чекаћу те докле те чекати будем могао,

на староме пању крај пустога пута,

.

Певати арије са птицама,

и чекати само да ми душа не залута.

.

Нећу марити ни на умор ни на жегу,

чекаћу тихо,и сањати срце твоје,

чекаћу тихо и молити срце моје.

.

Небом ће се разлити разне боје,

природа променти своју ћуд,

али ја ћу и даље чекати тебе,

на пању крај пустог пута,

чекајући твоју силуету која иде

низ далеки пут.     

.

Чекаћу те докле чекати будем могао,

чак и када сунца не буде више,

и када небо промени свој ток,

.

Чекаћу те докле год моја душа ,

не одлучи да лута.

 

.

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s