Милорад Максимовић: Завет Небеских Срба


У магновењу, трену без времена, јасновиђење. Дух ми

стајаше пред ван – временским призором. Двори

светла и небројено Звездано јато, само што то бејаху

живи пламенови златне и беле ватре. Обличја човечја,

узвишена у слави како стоје пред престолом вечности,

пред извором све свесности, пред самим животом,

љубави, Творцем.

Дају безсмртни завет. Заклетву Белих Богова, Јерарха

живе ватре. У вртлогу знамења пуном симбола

живота, моћи и знања што се уздиже пред њима,

овојница – спирала живота.
Сред њих она титра изнутра и кује звездани пут

њихов.

.

Ори се Арија са њихових усана:

.

Рођењем бивам поново у Богу Бог ја.
Први и последњи који јесте и бива.
Род свој мишљу Сунчевом обасјавам
Јарило свето које живот даје мени је водиља.

.

Из света светог светла дођох рад
да разум и мир понесем у јав
да овенчам славом мој свети род
Творца знамен и сиђил носим у свод,
небески, земаљски и дом Прав-а.

.

Реч ми је света а и дело са њом.
Рука ми чврста правде искром.
Жар ми у очима и Јара Јарила!
Моћ Љубави Зора ми подарила.

.

Где год стопа ми тло додирне сада
ту оста запис ми рода – Слава!
Како у срцу ми ватра гори-једнота,
тако Јави доносим етар живота.

.

Раса и Род ми у крви сјакте!
Срб ми је име и очи ми пламте!

.

Тако ми извора свега живота!
Тако ми радости и свих лепота!
Тако ми песме што ствара!
Тако ми љубави сред недара!
Тако ми истине првога реда!
Тако ми знања Творца свега!

.

Ја Богом бивам и ведам.
Своју душу и сушт тами не дам.
Рас слава и Сар слава!
Серб и Срб слава.

.

Аз- Ја- Ура!

 

 

Zvezda rod

www.zvezdarod.com/

Advertisements

One comment

  1. radmila

    Ускликнио с Љубављу,
    Милораде Мило име, ти си!
    А и сви ми ускликнусмо с тобом,
    Који риме твоје дахом својим,
    Својим и Божијим удахнули Јесмо!
    Благо теби, благо нама са тобом,
    Благо и теби нека је са нама –
    У Рај-у се сретосмо!
    Дико наша!
    Урааа! Урааа! Урааа!

    „…Из ништавила у славу слава,
    из безњенице у рај, у рај!

    У рај, у рај, у њезин загрљај!
    Све ће се жеље ту да пробуде,
    дужине жице све да прогуде,
    задивићемо светске колуте,
    звездама ћемо померит’ путе,
    сунцима засут’ сељанске студе,
    да у све куте зоре заруде,
    да од милине дуси полуде,
    Санта Мариа делла Салуте.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s