Милорад Максимовић: Завет Небеских Срба


У магновењу, трену без времена, јасновиђење. Дух ми

стајаше пред ван – временским призором. Двори

светла и небројено Звездано јато, само што то бејаху

живи пламенови златне и беле ватре. Обличја човечја,

узвишена у слави како стоје пред престолом вечности,

пред извором све свесности, пред самим животом,

љубави, Творцем.

Дају безсмртни завет. Заклетву Белих Богова, Јерарха

живе ватре. У вртлогу знамења пуном симбола

живота, моћи и знања што се уздиже пред њима,

овојница – спирала живота.
Сред њих она титра изнутра и кује звездани пут

њихов.

.

Ори се Арија са њихових усана:

.

Рођењем бивам поново у Богу Бог ја.
Први и последњи који јесте и бива.
Род свој мишљу Сунчевом обасјавам
Јарило свето које живот даје мени је водиља.

.

Из света светог светла дођох рад
да разум и мир понесем у јав
да овенчам славом мој свети род
Творца знамен и сиђил носим у свод,
небески, земаљски и дом Прав-а.

.

Реч ми је света а и дело са њом.
Рука ми чврста правде искром.
Жар ми у очима и Јара Јарила!
Моћ Љубави Зора ми подарила.

.

Где год стопа ми тло додирне сада
ту оста запис ми рода – Слава!
Како у срцу ми ватра гори-једнота,
тако Јави доносим етар живота.

.

Раса и Род ми у крви сјакте!
Срб ми је име и очи ми пламте!

.

Тако ми извора свега живота!
Тако ми радости и свих лепота!
Тако ми песме што ствара!
Тако ми љубави сред недара!
Тако ми истине првога реда!
Тако ми знања Творца свега!

.

Ја Богом бивам и ведам.
Своју душу и сушт тами не дам.
Рас слава и Сар слава!
Серб и Срб слава.

.

Аз- Ја- Ура!

 

 

Zvezda rod

www.zvezdarod.com/

Advertisements

One comment

  1. radmila

    Ускликнио с Љубављу,
    Милораде Мило име, ти си!
    А и сви ми ускликнусмо с тобом,
    Који риме твоје дахом својим,
    Својим и Божијим удахнули Јесмо!
    Благо теби, благо нама са тобом,
    Благо и теби нека је са нама –
    У Рај-у се сретосмо!
    Дико наша!
    Урааа! Урааа! Урааа!

    „…Из ништавила у славу слава,
    из безњенице у рај, у рај!

    У рај, у рај, у њезин загрљај!
    Све ће се жеље ту да пробуде,
    дужине жице све да прогуде,
    задивићемо светске колуте,
    звездама ћемо померит’ путе,
    сунцима засут’ сељанске студе,
    да у све куте зоре заруде,
    да од милине дуси полуде,
    Санта Мариа делла Салуте.“

Оставите одговор на radmila Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s