Милорад Максимовић: Носила је…


Носила је цвеће у својој коси…
када је боса играла обучена месечином
окупана сјајем Звезда негде далеко…

.

Имала је беле лептире свуда око себе.
Међ цвећем у коси по који.
Они би као мисли кад се роје
летели тихо по срцу мом.

*

Видео сам њене мисли
нежне и наге у својој лепоти.
Тонове светих арија што се негде дубоко
сред њеног срца рађају…

.

Она би ме гледала очима пуним наде

некако са стране да видим одсјај вилин неба

по коме плешу Вардине Звезде…

Знам, знам…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s