Ленка Симовић: Две песме
Растајање
.
Кад си на лепом месту
И волиш га
И посећујеш
А онда због нечег престанесш
И мало заборавиш.
.
А онда се вратиш.
Лишће је попадало
Тебе чекајући.
И жао ти је
И лишћа
И уморних гранчица.
.
Ниси долазио,
А биљке те чекале
С љубављу
Да се вратиш.
Страх
.
Кад дрвосеча жели да посече дрво
Оно крене да се љуља.
Позива друге биљке
Да му помогну.
.
Или кад дете жели да убере цвет
Оно почне да вришти
Да зове друге биљке.
.
Али људи то не чују
И наставе свој посао.
Тад, кад дрвосеча посече дрво,
Тад све биљке знају
И жао им је.
Тад кад живо дрво умре.
Владан Пантелић: Не пада ивер…
Ово није прво објављивање на СЖ поезије младе поетесе Ленке Симовић,
сада ученице другог разреда основне школе. За нове две песме подстицај
се излио из осмеха њеног деде Песника, из Светог Златног Ирија,
кроз зраке Јарила сунца. То се десило јуче, док је Ленка шетала левом обалом реке
Истар, са татом Боришом, сестром Дрином, тета Ивом и баком Анђелком,
стазом Песника и његовим местима за тиховање. Диван сунчан дан за шетњу,
диван залазак сунца иза округлих румених облака, и предиван раст једне поетесе.
Твоја песма
дотакла ме крилом
Анђела
Крилом Лептира
Срце ми је искром
Својом разгалила
Па сад, ево, пева од милина…
Ој, Ленко, Ленко!
Ој, ти душо мила!
Похвала уредништву СЖ за објаву предивних лирских записа Ленке Симовић.
Љубим Те, мила нам Ленка.
Дивотне су Твоје пјесме, обрадовала си ме њима.
Дирнуло ме је и појашњење како су и гдје настале– благодар Владану Пантелићу. Поезија драгог нам Драгана– Ленкиног деде,–занавјек је у мом срцу и души, а сузе које су потекле читајући ове двије пјесме казују да Ленка лако улази у срца…
Од срца благодарим драга Ленка.
Ово није умео ни Деда у њеним годинама . Благодарим свима који су нам омогућили да спознамо ове
дивотне стихове и размишљање велике песникиње Лене !