Вукица Морача: ДВЕ ТЕТЕ


У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су
 
несташни и враголасти, Божидар и Сербика.
 
Дан је био прохладан, зимски. Снежило је и бела измаглица је
 
обојила у бело целу природу. Наша два враголана су истрчала напоље
 
да се поиграју. Прво су се санкали- Божидар је вукао санке са Сербиком,
 
па онда Сербика је вукла санке са Божидаром.
 
А онда им је пало на памет да оду до оближњег брдашца и спуштају
 
се истовремено. И тако кренуше они, онако ушушкани
 
шаловима, капама и дебелим, вуненим рукавицама узбрдо.
 
Спуштали су се цело пре подне. Диван ледени, бели дан.
 
Зубато сунце је сијало, а ваздух хладан и резак је црвенео
 
и штипкао њихове носиће. И онда одједном , кад су били
 
близу зимзеленог жбуња, као да се однекуд створише две тете.
 
Једна плавокоса, плавоока, прелепа у светлуцавој хаљини
 
и друга смеђокоса, топлих чоколадних очију, у дугој сивој,
 
неугледној одежди. Они се притајише иза жбуња и слушаху
 
следећи разговор. Плава тета проговори: „Драга моја, због моје лепоте,
 
мени сви верују. Ја причам највеће лажи и обмањујем
 
људе, али лепота чини своје. Зато нема сврхе да ти људима причаш
 
истину и да их обавештаваш о стварним дешавањима.
 
Ето, прошле сам недеље јефтино продавала убуђано жито,
 
лепо упаковано, у суседном селу Лажаре и сви су насели
 
и покуповали су све.“ Смеђокоса се замисли, па рече: “Видиш, људи
 
имају слободну вољу и ја верујем да разликују лаж и истину.
 
Чини ми се да у Србинову ниси ништа продала, да су сељани
 
прегледали жито и рекли да без обзира на цену купују у вароши
 
Истинастан. Јесте да је скупље семе, али је квалитет изузетан.
 
Зато сматрам да сви воле истину, ма каква она била.
 
Наравно, понекад човек нешто не каже, због људске сујете,
 
али готово увек истина победи.“
 
Плавокоса се громогласно насмеја па одговори:
 
„Можда истина иде на дуге стазе, мислим, увек изађе на видело.
 
Али, лаж побеђује у спринту и док се опасуљиш она те замађија и освоји.
 
Често је лаж лепша од истине, као и ја од тебе, и људи је
 
прихватају оберучке, иако душа осећа да нешто није у реду.
 
Уосталом постоји она древна прича да су Лаж и Истина отишли
 
на купање. Скинули се и ушли у реку. Прва је изашла Лаж
 
и обукла одело истине, а онда је изашла истина
 
и остала гола. Од тада људи увек више воле лаж
 
обучену у истину, него голу истину.“
 
Смеђокоса настави дискусију: „Видиш ја се уздам у људе и њихов разум,
 
а знам да душа у човеку увек зна да ли је истина или лаж.
 
Онај коме је лаж дража треба да рачуна да ће много
 
пута понављати свој живот и многе, многе лекције док
 
не научи да пригрли истину као звезду водиљу.“ И тако се њих две запричале
 
и надмудривале, а наши враголани остадоше затечени.
 
.
 
Сербика прва проговори: “Хајде да уђемо у стање највећег мира и снаге.
 
Да поставимо у простору управљања, то је кад рукама опишемо круг
 
око себе, филтер кроз који до нас долази само истинита информација.
 
Да радимо за опште добро и складан развој свега постојећег.
 
.
 
Одједном, као да се око њих формирао неки светлуцави омотач,
 
кроз који су пролазиле искрице и ишле ка њима. Онда су неке
 
кренуле ка промрзлим рукицама, а неке ка црвеним носићима
 
(искрице увек прво исцељују оно што је оштећено у нашем телу).
 
Понекад, далеко од нас остаје таман облак, а то су укорењени
 
ставови већине, лажне представе и све што није добро.
 
И утврдимо резултат са тако јесте, тако јесте, тако јесте.“
 
Завршише они вежбу, отворише широм окице и одједном
 
слика није била иста. Она плава тета није била више лепа.
 
Изнутра се све црнило, а она некако демонски искривљена.
 
Зато је смеђокоса постала права лепотица и изнутра је сва сијала,
 
топлином и љубављу. И кад их погледаш очима душе, слика
 
се потпуно променила. А онда су одједном разумели
 
да се плавуша зове Лагалица, а смеђокоса Истинољуба.
 
Снег је постајао све гушћи, а пахуље све веће. Зубато сунце
 
је полако залазило, а хладноћа се појачавала. Узеше њих двоје своје санке
 
и кренуше кући. Божидар на растанку каза: “Ово
 
данас нам је добра лекција. У нашем селу се истина цени
 
изнад свега, а пошто су сељани и вични да одмах уоче лаж, нико је
 
и не прича. Али у далеком свету и у другим местима, можда
 
није као код нас. Зато увек треба бити опрезан, нарочито
 
кад је нешто лепо упаковано. Здраво, буди здрава и весела до сутра,
 
па се видимо.“ Да ли се и ти радујеш зими и њеним чаролијама?
 
Уживајте у снегу и успаваној природи, све до пролећа.
 
А дотле, будите нам вечно здрави и срећни.
 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s