Милица са Радана: Писмо уреднику


Лепо је бити у тиху у љубави; гледам небо дубоко.

Нека птица лети по њему, кровови, димњаци се диме,

док ветар баца дим, час на једну па на другу страну,

и прави разне силуете. Заволела сам тај  угао гледања;

од кровова поглед дира небо. Пространство велике чистоте

дише и води даље ка другим световима. Што даље пружаш

поглед ка нечему- брже долазиш себи – или је то само знак

да си се толико раширио душом, па сада твој поглед може

далеко да лети и дира; даљине постају  осмотрачнице близине;

зарањаш и рониш стално у себи у свом тиху, а то не може

 свако да види, и обухвати, и осети својом душом.

.

Лепо је на Журналу. Изреке Гурђијева су веома мудре;

Препознајем их и код себе; Душица веома лепо пише, и њени

мудри цитати, и сви остали, свако на свој начин, предаје лепоту.

А ту је и  Ленка – паметна, племенита, на деду, нашег милог

Вилењака Вилењачића, пише као велика Вила Високе Расе.

Има прелепу чистоту, само да је очува, да је школа не покори.

Браво! Још твоје објашњење, како су настале ове песме,  прелепо.

Дивне душе, диван Вилењаков Род шетају његовим стазама

којима је корачао и поглед у свему остављао.

Кад мени значи оволико издалека – како ли је тек њима!

Велики је Човек наше Вилењаче; и још увек је ту са нама.

Све нас је држао и сада нас још увек држи и гледа.

Сањала сам га-пре неколико недеља, али не сећам се много.

Знам да сам стајала поред њега, а он седи и записује ми на папиру 

неке речи, нека слова, учи ме нечему, а ја му се дивим.

Око нас мир, велики, као да смо били окружени неким брдима,

 и нека шума, далеко се простире, и постоји у својој лепоти.

кад сам се пробудили, тек сам схватила шта сам сањала-

и мало сам успела касније да се досетим.

.

Значи ми јако да чујем његову молитву-преко ње се и чује

у сваком трену како је како смо ми, и како даље. Сваки пут је

слушам другачије – дорађује се изнова преко моје душе.

Прија ми јако Вилењаков глас, Дивотну сте му слику поставили,

поред која увесељава и буди дивотне вагре у нама на радост!

Дивотан текст је о Адами. Још си га оплеменио на Журналу,

утврдио.  Допада ми се та светост у љубави и та слобода, то је

лепота и живот у Знању нашег Бога оца Творца! Здраво живо!

 

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s