Ана Милић: На језеру


Прашина месечева

У језеру свој лик гледи

Лако чамац клизи

Из уског међустења винут

Четири му виле једра праве

А добра срећа

Сребром виле боји

.

Он огртачем скривен

Да бљеском јутро не збуни

По мирној води

Веслом звезде разлива

Уз бок му леви

Вук сиви мирује

И скоком ужарене зенице

Страшила разгони

.

Високо над десним раменом

Свевиди орао криком

Воду са копном спаја

На врху стрме стене

Где једног пут води

Бели чека храм

.

Прастари портал

Кругом отворен

Свој печат дочекује

Тајни кључ капију

Којих светова отвара?

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s