Драган Максимовић: За поглед њен


Самоћа, у овој хладној ноћи,

Мисли лутају к њој

Негде далеко, тражим њене очи,

Борим се са уздахом, нисам свој.

.

Хладно око мене!

У Срцу врелина!

Трепери глас њено име,

Једина, не заборави ме!

.

Време пролази полако,

Осећам у себи и оно тешко и оно лако

Стена нека вуче ме доле,

А онда узлетим као перо, горе!

.

И тако из дана у дан,

Паднем, узлетим сам

Она, у самоћи ме тражи, знам,

Плашим се да лик јој мој не избледи!

..

И Воља и Снага је уз мене,

За загрљај драге жене,

За поглед њен благ,

Чекам ако треба вечно

Да пређе ми кућни праг.

.

-23.02.2018.година, Београд-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s