Верица Стојиљковић: Дан


Ја сањам онај дан

кад загрлих те мили јако,

јер оживеше снови ми тад,

и заигра сунце у њима јарко!

.

И небо се обоји плавом,

и нестадоше све стрепње

и боли трагања живота дуге,

и заблисташе росом шуме

и замириса зрело трава цветање.

.

И зачу се пој у срцу лепоте,

оне што буди дубоко сневање

пред срцем што слуша твоје куцање!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s